KAKO ANALIZIRATI LEKTIRU KOD KUćE SA OSNOVCEM I SPREMITI SE ZA čAS?

Međutim, poenta književnih dela nije samo puko prepričavanje radnje i pamćenje imena likova. Njihova istinska vrednost leži u porukama, emocijama i idejama koje prenose. Upravo zato je analiza lektire važna. Naime, tumačenje književnih dela nam pomaže da ih bolje razumemo, kao i likove i epohu u kojem su nastala.

Valjana analiza lektire razvija kritičko mišljenje, sposobnost zaključivanja i veštinu izražavanja sopstvenog mišljenja. U nastavku saznajte kako da analizirate lektiru na zanimljiv i efikasan način.

Zašto je analiza lektire važna?

Kada čitamo knjigu površno, često zapamtimo samo osnovni sled događaja. Međutim, književna dela su mnogo složenija od same radnje. Pisci koriste simbole, motive, karaktere i različite književne postupke kako bi preneli određenu poruku i baš je u tome čar.

Analiza lektire omogućava da:

• bolje razumemo postupke likova 

• uočimo glavne ideje dela 

• razvijemo sposobnost argumentovanja 

• povežemo književno delo sa stvarnim životom

• obogatimo rečnik i veštine pisanja 

Dakle, analiza pretvara čitanje iz pasivnog u aktivan proces.

Prvi korak: pažljivo čitanje književnog dela

Najveća greška koju učenici prave jeste oslanjanje na prepričane sadržaje sa interneta. Oni su mahom nerazumljivi i predstavljaju neku vrstu putokaza onom koji ga je ovlaš samom sebi prepričao. Iako kratki sadržaji mogu pomoći kao podsetnik, oni ni u kom slučaju ne mogu zameniti originalno delo niti sam akt čitanja.

Dok čitate knjigu, pokušajte da obratite pažnju na:

• glavne događaje 

• osobine likova

• zanimljive dijaloge 

• poruke koje se ponavljaju 

• delove koji izazivaju emocije ili pitanja

Dobra ideja je da tokom čitanja podvlačite važne rečenice i “hvatate” beleške. Tako ćete kasnije mnogo lakše analizirati delo.

Ako sami sebi napišete u par rečenica šta se desilo u prethodnih par stranica koje ste pročitali, kasnije dok budete čitali svoje beleške uspećete da povratite sve emocije i zapažanja koja ste imali tokom čitanja. Dovoljno je da zapišete par redova, ko je gde otišao, šta se desilo i kako se ko osećao i već imate svoju mini analizu.

Drugi korak: Razumevanje radnje

Prilikom analize najpre treba razumeti osnovni tok radnje. Nije dovoljno samo prepričati šta se dogodilo, važno je razumeti zašto se nešto dogodilo.

Postavite pitanja:

• Šta pokreće radnju? 

• Koji događaj menja tok priče? 

• Kako se problem razvija? 

• Kako se završava? 

Kada razumete uzročno-posledične veze između događaja, mnogo lakše ćete uočiti dublje značenje dela.

Treći korak: Analiza književnih likova

Likovi su često najvažniji element književnog dela. Njihove odluke, osobine i odnosi pokreću radnju i prenose poruku autora.

Prilikom analize likova obratite pažnju na:

Spoljašnje osobine

To su karakteristike koje možemo lako uočiti, poput izgleda, godina, načina oblačenja ili ponašanja. Zapišite to što uočite.

Unutrašnje osobine

One su mnogo važnije za razumevanje dela, na primer uočavajte da li je lik hrabar ili plašljiv, sebičan ili plemenit, iskren ili sklon obmanama i da li se menja ili razvija u nekom smeru.

Posebno je zanimljivo pratiti razvoj likova. Neki junaci prolaze kroz velike promene i upravo te promene često nose glavnu poruku dela.

Četvrti korak: Uočavanje glavne teme i motiva

Svako književno delo obrađuje određenu temu. Tema može biti prijateljstvo, odrastanje, ljubav, pravda, sloboda, porodica ili borba između dobra i zla.

Pored teme, važno je prepoznati i motive. Motiv je element koji se ponavlja kroz delo i doprinosi njegovom značenju.

Na primer:

• putovanje može predstavljati sazrevanje

• oluja može simbolizovati unutrašnji nemir, ono što se odvija u datom liku

• svetlost može označavati nadu i sl. 

Uočavanje motiva pomaže da književno delo posmatramo na jednom dubljem nivou.

Peti korak: Razmišljajte o poruci dela

Jedno od najvažnijih pitanja tokom analize jeste: Šta je pisac želeo da poruči čitaocima?

Naravno, ne postoji uvek samo jedan tačan odgovor. Zaista vredna književna dela često ostavljaju prostor za različita tumačenja.

Razmislite:

• Koju životnu lekciju nosi delo? 

• Šta možemo naučiti od glavnih likova? 

• Da li se poruka može primeniti i danas? 

Kada povezujete književno delo sa sopstvenim iskustvom ili savremenim životom, analiza postaje mnogo zanimljivija, te je i sam akt tumačenja razumljiviji.

Šesti korak: Obratite pažnju na vreme i okolnosti nastanka dela

Mnoga književna dela nastala su u potpuno drugačijim istorijskim okolnostima od današnjih. Razumevanje vremena u kojem je pisac stvarao često pomaže da bolje razumemo i samo delo.

Na primer, romani koji govore o ratovima, društvenim nepravdama ili istorijskim događajima često odražavaju probleme vremena u kojem su nastajali.

Pitanja koja mogu pomoći:

• Kada je delo nastalo? 

• Kakvo je tada bilo društvo? 

• Da li su istorijske okolnosti uticale na radnju ili likove? 

Ovakav pristup omogućava potpunije razumevanje književnog teksta.

Kako napisati kvalitetnu analizu lektire?

Kada dođe vreme za pisanje, važno je da analiza bude jasno organizovana.

Uvod:

U uvodu navedite:

• naziv dela 

• ime autora 

• književnu vrstu 

• osnovnu temu 

Razrada:

U glavnom delu analizirajte:

• radnju 

• likove 

• motive 

• poruke 

• sopstvena zapažanja 

Potrudite se da ne prepričavate celu knjigu. Mnogo je važnije objasniti svoje zaključke i potkrepiti ih primerima iz dela.

Zaključak:

U završnom delu iznesite svoj utisak o knjizi. Objasnite šta vam je bilo zanimljivo, šta ste naučili i da li biste delo preporučili i drugima.

Najčešće greške pri analizi lektire

Mnogi mladi čitaoci prave slične greške koje umanjuju kvalitet analize:

• prepisivanje sadržaja sa interneta 

• prepričavanje umesto analiziranja 

• izostavljanje ličnog mišljenja

• površno opisivanje likova

• zanemarivanje poruka dela 

Dobra analiza nije dokaz da ste zapamtili svaki detalj radnje, već da ste razumeli suštinu književnog dela. Verujte da, beleženjem tokom čitanja možete da uradite mnogo kvalitetniju analizu dela nego što mislite jer kad se budete vratili na svoje beleške, kompletiraćete sliku u glavi i spojiti delove knjige od početka do kraja.

Kako da lektira postane zanimljivija?

Ako vam je teško da održite pažnju tokom čitanja, pokušajte da književno delo posmatrate kao priču o stvarnim ljudima i životnim situacijama. Zapitajte se kako biste vi postupili na mestu glavnog junaka, da li se slažete sa njegovim odlukama i šta biste promenili.

Takođe, razgovor o pročitanim knjigama sa roditeljima, prijateljima ili nastavnicima može otvoriti potpuno nove poglede na isto delo. Često upravo različita mišljenja čine književnost zanimljivom.

Analiza lektire nije samo školski zadatak. Ona je prilika da razvijemo sposobnost razumevanja ljudi, događaja i sveta oko nas. Što pažljivije čitamo i promišljamo o pročitanom, to više razgrćemo značenjske slojeve koje knjige kriju.

Zato sledeći put kada uzmete lektiru u ruke, nemojte je posmatrati samo kao obavezu. Posmatrajte je kao razgovor sa piscem, priliku da upoznate nove svetove i razvijete veštine koje će vam koristiti tokom celog života.

Na policama Knjižare Pegaz pronaći ćete bogat izbor lektira za osnovnu i srednju školu, kao i knjige koje podstiču ljubav prema čitanju i razvijaju maštu. Prava knjiga može biti prvi korak ka boljem razumevanju književnosti i sveta koji nas okružuje.

Autor teksta: Gorica Bojković, profesor srpskog jezika